уторак, 25. јун 2019.

Весић: Задесила нас је природна непогода са којом морамо да се носимо и од које нема потпуне одбране

Градски одборници усвојили су на данашњој седници Закључак о достављању информација о разлозима који су довели до плављења одређених делова града, шта је Београд предузео по питању временских непогода и које су мере које ће надлежне градске власти убудуће предузимати. 

О овој важној теми, како је наведено на седници, говорио је заменик градоначелника Београда Горан Весић, који је подсетио да је због велике количине кише дошло до проблема у појединим деловима града, нарочито на левој обали Дунава, у насељима Борча, Овча, Крњача и Котеж. Ово је, навео је Весић, велика катастрофа, пало је 104 литра кише по квадратном метру у кратком временском периоду, док је у време великих поплава 2014. године у Обреновцу за три дана пало између 180 и 190 литара кише.

– То је природна непогода са којом морамо да се носимо и од које нема потпуне одбране. За разлику од леве обале Дунава, када је грађен Нови Београд насипано је око шест метара подлоге пре него што су постављани темељи и због тога је Нови Београд изнад нивоа реке. Нажалост, комплетна лева обала Дунава налази се испод нивоа реке. Када се томе додају подземне воде, јасно је да земља у том делу Београда не може да „прими” велику количину воде после обилних падавина. На левој обали Дунава живи око 200.000 људи. Због тога завршавамо договор са Европском инвестиционом банком о кредиту од 35 милиона евра, на који ће Град Београд додати 13 милиона, како бисмо кренули са изградњом канализационе мреже на левој обали Дунава. Ту, пре свега, причамо о фекалној канализацији. Дакле, за 50 милиона евра биће у потпуности решен проблем фекалне канализације у овим насељима – појаснио је Весић.

Говорећи о стању на терену, Весић је указао да ниво воде у каналима опада, што ће омогућити наставак испумпавања воде из дворишта, и да тренутно 70 потисних пумпи раде на левој обали Дунава, као и три велике пумпе.

– Препумпавање воде у канале није имало смисла док ниво у каналима није почео да опада, јер вода није имала где да отиче. Проблем са левом обалом Дунава је што природно ниједна кап воде не може да стигне у Дунав, с обзиром на то да све мора да се ради препумпавањем. Због тога је пројекат изградње канализације у том делу града изузетно скуп – истакао је Весић.

Према његовим речима, ипак ће и даље постојати проблем кишне канализације чији ће део моћи да прихвати новоизграђени систем, али имајући у виду висок ниво подземних вода, проблем ће и даље постојати када дође до обилних падавина. 

– Данас и сутра ћемо успети да препумпамо сву воду, након чега ће Завод за биоциде и медицинску екологију, заједно са Градским заводом за јавно здравље, вршити хемијски третман због фекалија које су се излиле, док су грађанима јуче дељене капсуле ларвицида које се стављају у септичке јаме и уништавају ларве комараца у трајању од 30 дана. Јуче је подељено више од 2.500 капсула и подела ће бити настављена и данас – нагласио је заменик градоначелника.

Он је додао да је јуче Град Београд донео одлуку да 24 авиона од четвртка буду у функцији запрашивања комараца.  

– Ове године смо ванредно морали да „подигнемо” авионе, што је случај био и у Хрватској и неким другим земљама, јер се због високог нивоа вода није могло доћи до појединих локација попут Великог ратног острва и ритова који су поплављени. Апелујем на грађане да преузму капсуле и на тај начин дају допринос у борби против комараца – казао је Весић.

Наши претходници нису уопште улагали у канализационе црпне станице, истакао је он, и додао да је садашња градска власт уложила 422 милиона динара. 

– У питању су станице Дорћол, Рева, Галовица, Карађорђева, Газела, Старо сајмиште и Ретензија. То су станице које би требало да извлаче кишну канализацију. Црпна станица на Савском тргу биће у потпуности реконструисана приликом реконструкције Савског трга и још ћемо урадити две пумпе на црпној станици Карађорђева. Тренутно на левој обали Дунава имамо 136 возила града, Сектора за ванредне ситуације МУП-а, „Србијавода”, као и других републичких и градских институција. Чека нас и озбиљно решавање проблема канала – рекао је Весић и додао да у целој Европи има поплава.  

Он је подсетио да су од 2008. године до 2013. уложена 894 милиона динара у кишну канализацију, а од 2014. до 2019. године више од 1,3 милијарде динара. 

Весић је навео да ће на дневном реду данашње седнице бити и урбанистички план за постројење за прераду отпадних вода у Остружници.

– Београду је потребно пет постројења за прераду отпадних вода. Београд има више од 120 директних испуста канализације у Дунав и око стотину у Саву. Трећина града нема канализацију, рачунајући и леву обалу Дунава, док се из остале две трећине сва канализација слива у реке. То се више не ради ни у једном великом граду у Европи, због чега сада радимо фабрику за прераду отпадних вода у Великом селу на основу Меморандума о разумевању са кинеским партнерима. То ће бити највећа фабрика овог типа и покриваће подручје од око 1,5 милиона људи, а потребно је да се још четири мање фабрике ураде – закључио је Весић.

Према Весићевим речима, на дневном реду данашње седнице биће и план детаљне регулације за нову аутобуску станицу у Блоку 42.

– Аутобуска станица је почела да се ради, а у септембру ће већ моћи да се виде обриси нове станице. Тако ће бити омогућено да аутобуска станица има одређене комерцијалне садржаје – рекао је Весић.

Такође, на дневном реду ће бити и расписивање тендера за јавно-приватно партнерство за јавне бицикле, што значи да ће тендер бити расипсан чим одлука ступи на снагу, навео је Весић.

– Планирано је 150 станица за јавне бицикле, свака ће имати шест бицикала, односно 900 укупно. Уколико буде потребе, број ће бити повећан. То ће нас натерати да брже радимо бициклистичке стазе, којих у овом тренутку има око стотину километара, а у протекле четири године урађено их је око двадесетак. Имамо доста амбициозан план да у наредне четири године урадимо 120 километара нових бициклистичких стаза. Бицикли ће бити и обични и електрични, који су потребни због конфигурације терена – истакао је Весић.

Данас ћемо донети и одлуку да Велимир Бата Живојиновић добије улицу на Врачару, деспот Стефан Лазаревић ће добити споменик, који ће се налазити у Булевару деспота Стефана на углу са Палмотићевом улицом, као и низ важних одлука попут завршног рачуна.

Он је најавио наредну седницу Скупштине града за средину јула, која ће, како је навео, бити важна јер ће се на дневном реду наћи ребаланс буџета и нови статут града, након усвајања новог закона о главном граду.